Rađanje horarnog pitanja
"Astrologija ispitivanja, takođe poznata kao horarna astrologija,
jeste izučavanje načina odgovaranja na specifično pitanje kroz
proučavanje i tumačenje horoskopske karte napravljene za momenat kada je
pitanje postavljeno astrologu" -
Kris
Brenan (Chris Brennan)
Dejvid Pingri (1933-2005), jedan od najeminentnijih američkih istoričara
antičke nauke i najznačajniji prevodilac klasičnih astroloških dela, par
godina posle objavljivanja Dorotejevog dela, objavio je i prevod sa
komentarima još jednog važnog astrološkog dela poznatog pod nazivom
"Yavanajataka of Sphujidhvaja". Reč je o sanskritskom astrološkom tekstu
čiji naslov u prevodu znači "Horoskopi Grka", napisanom negde oko 270.
godine n.e. Zasnovan je na proznom prevodu jednog grčkog teksta o
horoskopskoj astrologiji, verovatno napisanom u helenskom Egiptu nekih
stotinjak godina ranije. Na sanskrit ga je preveo izvesni autor poznat
pod nadimkom Yavanesvara, što u prevodu znači "Gospodar Grka". Pingri je
bio uveren da je ovaj tekst inicijalna tačka iz koje je grčka katarhai
astrologija počela da se transformiše u horarnu. Astrološka materija
koju je Pingri definisao kao astrologiju ispitivanja, i koja je
predstavljena u pomenutom delu, bila je rudimentarna i siromašna u
poređenju sa razvijenom horarnom astrologijom islamske epohe čiji su
najznačajniji predstavnici, svakako, Masha'allah, Al Biruni i Ibn Ezra.
Konsultacija sa astrologom, prema uputstvima ovog dela, počinje onog
trenutka kada klijent "priđe" astrologu. Fokus ovih Yavanajataka
konsultacija nije bio na tumačenju direktnog pitanja, već na "pogađanju"
klijentovih misli razmatranjem pozicija planeta, mundanih uglova,
navamsi, dekana i ostalih relevantnih horoskopskih faktora. Tako,
recimo, u delu se kaže: "Ako je Sunce na vrhu neba, on razmišlja o
autoritetu, započinjanju kakvog poduhvata ili novcu od posla" ili "Ako
je navamsa Ovna na ascendentu, on razmišlja o zemljištu ili zlatu zbog
snage Marsa; ako je navamsa Bika, o stoki ili ženi".
Dakle, kao relevantno vreme u ovim sanskritskim protohorarnim kartama
uzima se vreme "prilaska" klijenta astrologu ulaskom u prostoriju u
kojoj se astrolog nalazi. Ova veza sa sanskritskom astrologijom
savetovanja je, po Krisu Brenanu, mogući razlog zbog kojeg se u
kasnijoj, zapadnoj horarnoj astrologiji, kao trenutak nastanka horarnog
pitanja nije uzimalo vreme javljanja istog u mislima pitaoca, već vreme
kada je pitanje bilo postavljeno astrologu sa specifičnim zahtevom za
tumačenjem horarne karte. Pozniji astrolozi arapske i evropske horarne
astrologije išli su još dalje u razumevanju ovog koncepta. Tako su,
recimo, Masha'allah i Bonati, verovali da astrolog ne bi uopšte trebalo
sam sebi da postavlja horarno pitanje, već da isto uvek uputi kolegi jer
su smatrali da se uloge pitaoca i tumača pitanja ne mogu istovremeno
steći u istoj osobi. Vilijam Lili se sa ovim nije slagao i verovao je da
se u istoj osobi mogu steći uloge pitaoca i tumača.
Što se vremena horarne karte tiče, Gvido Bonati je rekao: "Moraš da
odrediš tačno vreme što je hitnije moguće, bez ikakvog odlaganja čim
reči izađu iz usta onog koji pita". Iz ovoga se jasno da zaključiti koje
je vreme za postavljanje horarne karte on uzimao.
Koncept vremena i mesta astrologa zasniva se na ideji da se misli
pitaoca sa nebeskim sferama mogu povezati jedino preko medijuma, tj.
astrologa-tumača. Ovo astrologovo "posredovanje" je preduslov rađanja
jednog horarnog pitanja bez kojeg ono ne postoji kao takvo, već samo kao
obično pitanje.
Vilijam Lili u II knjizi, XXVI poglavlja "Hrišćanske astrologije"
(izdavač Branka Stamenković, Beograd, 2005), u naslovu "O vremenu
prihvatanja bilo kog pitanja" kaže: "Nema sumnje da je pravo vreme
prihvatanja bilo kog pitanja ono vreme kada pitač izrazi svoju želju
astrologu, upravo taj trenutak vremena, po mom mišljenju treba
prihvatiti. Jer, recimo, da mi je poslato ili dostavljeno neko pismo u
kome je zahtev da razrešim neka pitanja; možda mi je pismo uručeno u tri
sata nekog dana, ali usled nekih prilika, ja ga nisam pročitao do četiri
ili pet sati kasnije; upravo onaj sat i minut sata kada ga otvorim i
opazim namere pitača, jeste vreme za koje treba da napravim sliku i iz
nje izvučem astrološki sud".
Danas, iz ne sasvim jasnih razloga, jedan broj onih koji pokušavaju da
se bave horarnom astrologijom tvrde ne samo da se kao vreme rađanja
pitanja mora uzimati vreme kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu, nego
da se upravo ovo vreme uzimalo kao relevantno u prošlosti, od strane
znamenitih horarnih astrologa. Ogromna većina savremenih astrologa koji
se bave horarnom astrologijom odbacuju ovu ideju kao besmislicu, poštuju
stare autoritete (pre svih, Vilijama Lilija) i ne dovode u pitanje
nesporna pravila horarne astrologije u pogledu vremena koje je
relevantno za izradu horarne karte.
Džon Froli (John
Frawley) o ovom pitanju u "Udžbeniku horarne astrologije" (izdavač
Akruks Book, Beograd, 2005) kaže: "Napravite horoskop za trenutak u kome
je astrolog shvatio pitanje. U prošlosti, astrolog je obično sedeo
naspram klijenta u trenutku postavljanja pitanja. Danas se pitanja često
postavljaju na udaljenostima kako vremenskoj tako i prostornoj:
elektronskom poštom, telefonom, poštom ili zapisom na telefonskoj
sekretarici. Za računanje horoskopa koristi se trenutak u kome je
astrolog pročitao ili čuo pitanje, a ne vreme u kome ga je pitač
postavio". I drugi istaknuti astrolozi imaju isti stav -
Kristofer
Vornok (Christopher Warnock): “Naši tradicionalni izvori i moje
iskustvo potvrđuju da je pitanje zaista rođeno kada ga postavite
astrologu ili kada ga astrolog primi i shvati",
Debora Holding
(Deborah Houlding): "Horarna karta se pravi za trenutak kada pitanje
postane jasno u umu, iskristališe se u formi i podvrgne horarnom
ispitivanju", Li Liman (Lee Lehman)
i Robert
Zoler (Robert Zoller), takođe, daju prednost vremenu i mestu
astrologa, osim u slučajevima kada je pitalac i sam delimično upućen u
horarnu astrologiju, interesuje se za nju ili je uči. Ova situacija,
zapravo, odgovara situaciji u kojoj astrolog sam sebi postavlja pitanje
pa kasnije traži pomoć u tumačenju iskusnijeg astrologa. U slučaju
svakog drugog pitaoca, koji ni najmanje nije upoznat sa pravilima
horarne astrologije, i koji ne pokušava da sam iz karte protumači svoje
pitanje, koristi se, po Zoleru i Liman, vreme i mesto astrologa.
Vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za
izradu horarne karte je od velike važnosti. Do pre samo nekoliko godina,
kada horarna astrologija nije bila poznata široj astrološkoj publici u
meri u kojoj je poznata danas, što se relevantnog vremena tiče, nije
bilo nikakvih nedoumica. I stari autoriteti i savremeni astrolozi, koji
su svojim tekstovima i praksom ostvarili značajne rezultate u
izučavanju, objašnjavanju i afirmaciji horarne astrologije, u vezi sa
ovim pitanjem imaju jedinstven stav, što se iz gore navedenih citata
jasno i vidi. Kao vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je
relevantno za izradu horarne karte, uzima se vreme kada je astrolog čuo
(ili pročitao), odnosno razumeo suštinu pitanja, osim u situaciji kada
je onaj koji postavlja pitanje i sam astrolog, ili barem malo poznaje
horarnu astrologiju, kada bi bilo pravilno da se kao relevantno vreme
uzima ono kada je sam sebi postavio pitanje u nameri da ga astrološki
protumači. Na žalost, savremena sredstva komuniciranja, pre svih
internet, omogućavaju namerno ili nenamerno (iz čistog nepoznavanja čak
i osnovnih pravila horarne astrologije) širenje tvrdnji da kao
relevantno u svakoj situaciji treba uzimati ono vreme kada je pitaocu
pitanje "palo na pamet", te da su tako radili kako znameniti astrolozi
iz prošlosti, tako i poznati savremeni astrolozi koji se bave horarnom
astrologijom, što je, naravno, netačno.
Autor: Nataša Karalić Koprivica
Ukoliko ste zainteresovani za horarnu astrologiju, pratite tekstove, objašnjenja i primere horarnih analiza na Blogu horarne astrologije (www.horarnaastrologija.com).
Tekst može biti, u celini ili u delovima, preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka do početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje ili objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
Ukoliko koristite Facebook, Twitter, MySpace, Digg ili neki drugi od mnogobrojnih Social Networking sajtova, možete podeliti sadržaj ove stranice sa svojim prijateljima.