Konsideracije pre horarnog tumačenja
Većina autoriteta horarne astrologije naglašavala je značaj određenih
preduslova za tumačenje horarnih pitanja. Među njima najpoznatiji po
broju i kvalitetu ovih pravila u svom radu i astrološkoj teoriji je,
svakako, Gvido Bonati (1223-1300), italijanski matematičar i astrolog.
Prvo pravilo koje je Bonati afirmisao u vezi sa razmatranjima koja
prethode tumačenju jedne horarne karte ticalo se procene spontanosti
pitanja koje se postavlja astrologu i iskrenosti samog pitaoca u vezi sa
predmetom horarnog pitanja. Jednako tako, Bonati je naglašavao, gotovo
opsesivno, potrebu za postojanjem dubine i kontemplativnosti u vezi sa
svakom horarnom situacijom. Ovo se, naročito, odnosi na pitaoca. Ipak,
čak ni ovo nije uvek dovoljno da pitanje stekne kapacitet za horarno
tumačenje. Drugi preduslov odnosio se na ono što je Bonati nazvao
"naklonošću (simpatijom) neba (superironih kosmoloških sfera i nebeskih
tela)". Dakle, iz ovoga se da zaključiti da se može desiti da se nekome,
iz nekog razloga, horarna karta ne otvori uprkos postojanju spontanosti
pitanja, akutnosti situacije na koju se pitanje odnosi i iskrenosti
samog pitaoca.
Druga Bonatijeva konsideracija odnosi se na astrologa, tumača horarne
karte, gde se kaže da je astrolog dužan da proceni da li pitalac
pristupa celoj stvari iskreno i da li isti "zaslužuje" pažnju neba.
Bonati, takođe, predlaže posebne pripreme astrologa pre pristupanja
tumačenju koje podrazumevaju molitvu ili kontemplativno usredsređivanje
na horarni problem kroz neki vid izolacije i umirivanja.
Prema Bonatiju, predmet horarnog pitanja nikada ne bi trebalo da bude
"trivijalna stvar" ili stvar "emocionalnog hira" pitaoca. Prema
sopstvenom priznanju, mnogi ljudi su ga konsultovali samo da bi ga
ismejali ili proverili. Zbog svega ovoga Bonati je ustanovio niz većih i
manjih pravila koja služe za procenu iskrenosti i tzv. radikalnosti
pitanja. Reč radikalan izvorno znači koren, svojstven, osnovni,
esencijalni. Ukoliko karta pokaže da pitanje nije radikalno, to znači da
isto nije čvrsto ukorenjeno u umu pitaoca ili pitalac nije dovoljno
ozbiljan, ili je lakomislen, ili je njegovo pitanje neozbiljno bez
ikakvih osnova u stvarnosti.
Pokazatelji neradikalnosti horarnog pitanja
prema Bonatiju
Najosnovnija signifikacija neradikalnosti pitanja tiče se stepena
ascendenta i planete (vladara sata) horarne karte.Vladar sata pitanja
ili vladar ascendenta pitanja na samom kraju, ili početku znaka, ili na
granici između dva znaka prvi su pokazatelj neradikalnosti pitanja.
Bonati nije precizirao koji se stepeni, od 30 stepeni svakog znaka,
imaju smatrati signifikatorima neradikalnosti, ali se može pretpostaviti
da se radi o 29. 30. i 1. (rednom) stepenu svakog znaka. Postoji još
jedno moguće tumačenje ovog pravila koje je nastalo usled nepreciznosti
u izračunavanju stepena ascendenta u XIII veku, kada je živeo Gvido
Bonati. Efemeride i tabele mundanih vrhova toga doba nisu bile savršeno
precizne niti pouzdane, naročito u slučaju zodijačkih znakova kratke
ascenzije (Jarac, Vodolija, Ribe, Ovan, Bik, Bliznaci). Kod ovih znakova
"osetljiv" prostor prelaska ascenzije kretao se, zapravo, između 26. i
5. stepena prethodnog i narednog znaka. Kod znakova duge ascenzije (od
Raka do Strelca) osetljivi prostor je znatno uži i prostire se na
longitudama na koje je Bonati, verovatno, mislio kada je o njima govorio
kao o signifikatorima neradikalnosti. Postoji i treće tumačenje pravila
kasnih i ranih stepeni koje se tiče opservacije da je pitanje suviše
rano, odnosno, kasno za postavljanje. Ovo nije originalno Bonatijeva
ideja. Džon Partridž, engleski astrolog iz XVII veka, prvi je izričito
rekao da ukoliko nekoliko prvih stepeni ascendira, stvar nije zrela za
tumačenje. Nekoliko engleskih astrologa iz ovog perioda, poput Džona
Gadburija, Henrija Kolija i pomenutog Džona Partridža, kasne i rane
stepene tumačili su kao pokazatelje "podlosti i gluposti pitaoca",
odnosno, usiljenosti pitanja (odsustva spontanosti). Gadburi je, recimo,
ovome pridavao mogućnost značenja da je pitalac već ranije isto pitanje
postavio nekom drugom astrologu i da sada proverava aktuelnog tumača
horarne karte. Jednako sugeriše i Koli, dok Partridž smatra da samo
kasni, a ne i rani stepeni ukazuju na ponavljanje pitanja. Iz ovoga se
jasno naslućuje još jedna konsideracija koja se tiče neophodnosti da se
jedno pitanje postavlja samo jednom, odnosno, da za jedno pitanje
postoji samo jedna relevantna horarna karta. Ponavljanjem istog pitanja,
horarne karte gube fokus, postaju kontradiktorne i nemoguće za
tumačenje. Vilijam Lili je, specifično, kasne stepene sugerisao kao
moguće pokazatelje starosti pitaoca, kada se, u slučaju poklapanja
stepena i godina starosti, kasni stepeni ascenzije mogu uzeti kao dokaz
radikalnosti (a ne neradikalnosti kao što je to slučaj kod većine starih
autoriteta).
Situacije u vezi sa nesigurnošću izlazećeg znaka Bonati je znao da reši
upotrebom vladara sata pitanja. Ako, recimo, ascendent pada na prelaz
izmedju Riba i Ovna, a vladar sata je Jupiter, opredeljivao bi se za
Ribe, obzirom na domicilnu vezanost ove planete i znaka Riba.
Takođe, veoma važno pravilo o radikalnosti je i poređenje vladara sata i
vladara ascendenta pitanja prema planetarnoj i triplicitetnoj vrsti te
prema znaku ascendenta.
Jedna od popularnijih konsideracija radikalnosti horarnog pitanja, koja
se javlja prvi put kod Kloda Dariota, manje poznatog astrologa iz XVI
veka, jeste pravilo o stanju VII horarne kuće koje je, najverovatnije,
izvedeno iz XIV aforizma pseudoptolomejevog Centilokvijuma u kojem
stoji: "U veliku će grešku astrolog biti upleten ukoliko su VII kuća i
njen vladar aflikovani". Ovo je i jedna od Lilijeva konsideracija koju
je izneo u svojoj "Hrišćanskoj astrologiji". Pored pravila o VII kući,
Lili je uzimao u obzir i dva Bonatijeva pravila (o ranim i kasnim
stepenima i o vladaru sata pitanja), zatim ugroženi Mesec na poznim
stepenima, naročito u Blizancima, Škorpiji i Jarcu, Vacua cursus (prazan
hod) Meseca i relevantnih signifikatora koji podrazumeva odsustvo
aplikacionog aspekta pre promene znaka, odnosno, do prvih pet stepeni
narednog znaka, kao i Mesec u području Via combusta (spaljeni put),
između 15. stepena Vage i 15. stepena znaka Škorpije. Posle Meseca,
značajnu konsideraciju neradikalnosti pridaje Saturnu kao prvom
malefiku, ukoliko je isti retrogradan u I mundanoj kući, blizu
ascendenta. Spaljenost vladara ascendenta te ujednačenost pozitivnih i
negativnih pokazatelja su pravila na koja Lili takođe upućuje u vezi sa
konsideracijama pre tumačenja horarne karte.
U vreme prve katarhai horarne astrologije poređenje sa natalnom kartom
bilo je prvo i osnovno pravilo. Iz ovoga proističe još jedno moguće
pravilo u vezi sa konsideracijama pre tumačenja. Praksa, zaista, često
dokazuje da važna horarna pitanja "rađaju" horoskopske karte u kojima se
najvažniji faktori i signifikatori egzaktno poklapaju sa natalnim
faktorima. Iz ovoga se može zaključiti da, iako funkcioniše samostalno,
horarna karta za neka važna pitanja, može biti podvrgnuta poređenju sa
natalom kako bi se utvrdila iskrenost pitaoca.
Autor teksta: Nataša Karalić Koprivica
Ukoliko ste zainteresovani za horarnu astrologiju, pratite tekstove, objašnjenja i primere horarnih analiza na Blogu horarne astrologije (www.horarnaastrologija.com).
Tekst može biti, u celini ili u delovima, preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka do početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje ili objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
Ukoliko koristite Facebook, Twitter, MySpace, Digg ili neki drugi od mnogobrojnih Social Networking sajtova, možete podeliti sadržaj ove stranice sa svojim prijateljima.