Astrologija
Ne postoji mnogo oblasti ljudskog stvaralaštva i interesovanja u kojima
ima toliko suprotstavljenih mišljenja kao što je astrologija. Ovo se
posebno odnosi na pokušaj da se objasni šta je astrologija i kako ona,
zapravo, funkcioniše. Postoje najmanje dva važna razloga koji su doveli
do toga da u vezi sa istim pitanjem postoje ne samo različiti, nego i
dijametralno suprotni odgovori. Prvi razlog je činjenica da o
astrologiji veoma često govore, i najglasniji su u tome, oni koji je
napadaju i osporavaju. Osporavajući astrologiju govore i pišu gotovo
uvek o tome šta astrologija nije i ne može biti, a nikada ili veoma
retko o tome šta astrologija jeste. Drugi razlog za pomenutu situaciju
je taj, ma koliko to neverovatno može zvučati, što veliki broj onih koji
praktikuju astrologiju i sebe nazivaju astrolozima, a koji se uopšte
upuste u razmatranje ovog pitanja, o tome šta je astrologija iznose
različita i potpuno suprotna mišljenja. Ovom prilikom nećemo ulaziti u
detaljniju analizu različitih shvatanja astrologije. U vezi sa tim se
može naći puno tekstova, posebno na internetu, uključujući i stranice
ovog sajta. Cilj ovog teksta je da čitaocima pruži sažet uvid u
postojanje različitih shvatanja i objašnjenja astrologije, najvažnije
podele u izučavanju i praktičnom bavljenju astrologijom, kao i da
pomogne čitaocima da bolje razumeju sadržaje na koje će u budućem
izučavanju ove teme nailaziti. Za potrebe ovog teksta dovoljno je istaći
da, kada govorimo o pojmu i predmetu astrologije, grubo govoreći,
postoje četiri mišljenja koja se ističu.
Astrologija kao religija, pseudo religija ili
sujeverje
Najranija shvatanja astrologije i nastojanja da se ona objasni opisivala
su je kao vrstu religije, sistem verovanja sličan religiji ili
pseudo-religiju, a često i kao obično sujeverje. Ovakvo shvatanje
astrologije bilo je posebno zastupljeno kod ranih teologa judaističke,
hrišćanske i islamske religije. Prastaro predanje o poreklu astrologije,
po kome je astrologija nastala objavom koju su ljudima preneli anđeli,
je dovelo do toga da u opisima astrologije dominira tvrdnja da su
planete proglašene božanstvima, da se na astrologiju prevashodno gleda
kao na verovanje, te da se u astrologiji vidi neka vrsta duhovne
konkurencije vladajućim religijama. Ovakvo mišljenje je bilo posledica
kako slabog poznavanja same astrologije, tako i činjenice da je
označavanje astrologije kao verovanja ili sujeverja imalo i svoju
praktičnu svrhu - očuvanje uticaja vladajućih religija u čijem se
okrilju astrologija održavala i praktikovala. Mnogi moderni autori
smatraju da su tvrdnje o "proglašavanju planeta božanstvima" isuviše
pojednostavljeno gledanje na stvar koje je samo delimično tačno. Po
njima, u najstarijim vremenima postojanja tzv. prirodnih religija moguće
je da su planete proglašavane božanstvima, ali u vreme postojanja
razvijenih mnogobožačkih religija (kod starih Grka i Rimljana, na
primer) planete nisu proglašavane božanstvima, nego su bile izraz
(simbol) osobina i moći pojedinih bogova u koje su ljudi tada verovali.
Iako je shvatanje astrologije kao religije, odnosno pseudo-religije,
ukazivalo na određenu vezu religije i astrologije, ono je danas uglavnom
prevaziđeno i nema više značaj koji je imalo u vreme znatno većeg
uticaja religije i religijskih učenja, tako da se danas u zvaničnim
izvorima, ili izvorima bliskim verskim zajednicama, astrologija retko
definiše isključivo kao religija, pseudo-religija ili sujeverje.
Astrologija kao nauka
Shvatanje astrologije kao nauke je novijeg datuma i zastupljeno je
gotovo isključivo kod onih koji se afirmativno odnose prema astrologiji.
Nastalo je kao posledica nekoliko faktora: suštinskog nepoznavanja
astrologije od strane onih koji iznose ovo mišljenje, nesposobnosti da
se astrologija posmatra i poima različito od načina na koji se izučavaju
moderne nauke u savremenom školovanju i velike želje jednog broja
astrologa da, proglašavanjem astrologije za nauku, astrologiji i sebi
pridaju značaj koji danas ima moderna nauka. Ni kod ovakvog shvatanja
astrologije ne postoji jedinstveno mišljenje. Manji broj onih koji
zastupaju stanovište da je astrologija nauka, svesni da se astrologija
ne može smatrati naukom u smislu moderne nauke, astrologiju nazivaju
"drevnom" naukom navodeći da je ona u stara vremena bila nerazlučiva od
tadašnje nauke, kao i da su se mnogi veliki naučnici bavili i
astrologijom (rodonačelnik medicine Hipokrat, matematičar, astronom i
geograf Klaudije Ptolomej, lekar i hemičar Paracelzus, astronom Tiho
Brahe, matematičar i astronom Johan Kepler i dr.). Ovakvom mišljenju se,
generalno, teško može prigovoriti, posebno kada se ima u vidu jedna
vrsta paradoksa - da astrologiju običnim sujeverjem često nazivaju ljudi
od nauke koji sa poštovanjem govore o velikim naučnim imenima iz
prošlosti nauke koji su se u svoje vreme bavili ne samo naukom, nego i
astrologijom. Na žalost i na ogromnu štetu astrologije svi oni koji o
astrologiji govore kao o nauci ne razmišljaju na ovakav način. Među
astrolozima i ljubiteljima astrologije postoji i značajan broj onih
koji, nazivajući astrologiju naukom, bez ikakvih dokaza govore o
"uticaju" planeta na prirodu i ljude, a pomenuti "uticaj", ako se uopšte
upuštaju u pokušaj objašnjavanja te uzročno-posledične veze, ponekad
objašnjavaju kao fizički uticaj (gravitacioni ili elektromagnetski) ili,
znatno češće, kao "nepoznatu silu" koja nauci nije poznata i koja tek
treba da bude otkrivena i proučena. Ovakve, neutemeljene i pogrešne,
tvrdnje su od strane nauke lako opovrgnute, a u najširoj javnosti fraza
o "uticaju planeta na zemlju" postala je uobičajen način objašnjavanja
onoga što astrologija proučava. Zbog svega navedenog još jednom je
neophodno istaći da je za nekoga ko se bavi izučavanjem astrologije od
suštinskog značaja ne samo da zna da postoji mišljenje o tome da je
astrologija nauka koja proučava "uticaj" planeta na zemlju, kao i da je
to mišljenje, na žalost, veoma zastupljeno u astrologiji, nego i da
razume da je takvo shvatanje astrologije potpuno pogrešno.
Astrologija kao pseudo-nauka
Na iznošenje ideja o astrologiji kao nauci koja proučava "uticaj"
planeta na prirodu i ljude, usledio je očekivani odgovor od strane
naučnika. Njihovi argumenti su bili predvidljivi i uglavnom su se
sastojali u pozivanju onih koji astrologiju smatraju naukom da objasne i
dokažu "uticaj" planeta na zemlju, konstatacija da ideja o postojanju
neke nepoznate sile koja predstavlja uzročno-posledični odnos između
nebeskih tela i zemlje koja tek treba da bude otkrivena astrologiju ne
može činiti naukom, kao i tvrdnji da astrologija, za razliku od nauke,
nije do kraja racionalna. Na osnovu ovih argumenata donet je zaključak
da je astrologija pseudo-nauka (ređe označavana i kao kvazi-nauka, pa
čak i kao lažna nauka). Reakcije iz sveta nauke su bile opravdane, ali,
iako se njihovi glavni argumenti teško mogu osporavati, gotovo sva
kritikovanja astrologije sa pozicija moderne nauke su imala i neke
zajedničke osobine koje zaslužuju da ovom prilikom budu posebno
istaknute. Najuočljivija zajednička osobina je bila da su oni koji su
ovakva osporavanja iznosili imali veoma malo ili nimalo znanja o
astrologiji, te da se neki među njima nisu libili da to otvoreno i
priznaju. Iako sklonost ka nipodaštavanju vrednosti nečega što se ne
poznaje više govori o onima koji nipodaštavaju, nego o stvarnoj
vrednosti onoga što se nipodaštava, nemoguće je zanemariti ovu okolnost.
Kao posledica navedene okolnosti, prisutne su još dve karakteristike
većine naučnih osporavanja astrologije: prva, ovakva osporavanja su
nužno bila ograničena samo na objašnjavanje zašto se astrologija ne može
smatrati naukom, a bez pokušaja da barem delimično objasne šta
astrologija jeste i kako funkcioniše i, druga, da se u iznetim tvrdnjama
njihovi autori nisu ograničavali samo na osporavanje naučnosti
astrologije, već da su, veoma često, generališući, osporavali svaku
njenu duhovnu vrednost i svodili je na sujeverje ili jeftinu zabavu.
Nema nikakve potrebe za daljim analiziranjem osporavanja astrologije kao
nauke kako zato jer se ono javilo kao reakcija na jedno potpuno pogrešno
poimanje astrologije, tako i zato što, kao što je rečeno, naučne kritike
astrologije uglavnom ne pružaju neki ozbiljniji uvid u pojam i predmet
astrologije. U tom smislu, za nekoga ko traga za istinom o astrologiji,
naučna osporavanja astrologije imaju samo polovičan značaj.
Nakon što smo videli kako se u različitim izvorima uobičajeno objašnjava
priroda astrologije i skrenuli pažnju da, iako u svim navedenim
objašnjenjima ima i pomalo istine, nijedno od njih ne govori o suštini
astrologije, odnosno ne objašnjava kako astrologija funkcioniše
neophodno je da u najkraćim crtama kažemo nešto i o tome.
Šta je, zapravo, astrologija?
Na ovo pitanje nije lako dati kratak odgovor. Do, otprilike, XVI - XVII
veka, vremena u kome su živeli Frensis Bekon (1561 – 1626), začetnik
modernog naučnog metoda i Rene Dekart (1596-1651), rodonačelnik
racionalizma koji je u naučno razmišljanje uveo kriterijum sadržan u
zahtevu da se svako naučno zapažanje mora nužno dovesti u vezu sa nekim
referencijalnim sistemom u odnosu na koji mu se određuje mesto i pridaje
vrednost, astrologija je smatrana naukom, ali je u to vreme i sama nauka
imala jedan sasvim drugačiji smisao i značaj, nego što je to slučaj sa
modernom, postbekonovskom naukom. U toku razdoblja od humanizma i
renesanse do prosvetiteljstva toliko se izmenio dotadašnji pogled na
svet i nauku da za astrologiju jedva da je ostalo mesta u svetu
mislilaca i naučnika. To je bilo vreme u kojem je fizika odvojena od
metafizike, a astronomija od astrologije, što je dovelo do toga da je
astrologija delimično lišena doktrinarne podloge. Jedan od
najznačajnijih mislilaca ovog perioda koji je odigrao možda i najvažniju
ulogu u "izbacivanju" astrologije iz naučnog sveta bio je pomenuti
Frensis Bekon, filozof, pravnik i član engleskog parlamenta, najviše
poznat kao začetnik modernog naučnog metoda. Bekon je zamerao
astrologiji odsustvo racionalnosti i činjenicu da se ona ne zasniva na
čulnom iskustvu i mogućnosti opažanja. Afirmisanje značaja naučnog
eksperimenta iskrivilo je dotadašnje ispravno poimanje astrologije. U
svojim delima "Napredak nauke" (1605) i "Novi organon" (1620) Bekon
kaže: "... Što se tiče astrologije, ona je toliko puna praznoverja da jedva
da se išta zdravo može naći u njoj. Uprkos tome, ja bih pre želeo da je
vidim očišćenu nego u potpunosti odbačenu, očišćenu, to jest, od sveg
predanja koje nije zasnovano na razumu i fizičkim spekulacijama
...". Ovo
"čišćenje" astrologije trajalo je, praktično, do kraja XIX veka kada su
astrolozi, na čelu sa Alanom Leom (1860-1917), definitivno rešili da
astrologiju izmene u skladu sa Kopernikovim (1473-1573) "beskonačnim
svemirom" proširivši njen predmet i oduzevši joj filozofsku suštinu iz
koje je izrasla i na osnovu koje je trajala više od četiri hiljada
godina. Posledica ove izmene, kao što smo već napomenuli, najbolje se
može videti u činjenici da astrolozi danas na različite načine
objašnjavaju prirodu astrološke veze izmedju neba i Zemlje. Neki tu vezu
pokušavaju da objasne fizičkim zakonima (baš kao i Frensis Bekon), dok
drugi, kao što ćemo videti, prirodu te veze pre vide kao metafizičku.
Predmet astrologije uobličen je u istorijskoj epohi koja se uobičajeno
označava kao klasični period antičke Grčke kroz nekoliko filozofskih
ideja od kojih su dve od posebnog značaja: ideja o četiri elementa i
kvaliteta i ideja o jedinstvu univerzuma. Priča o elementima započinje u
VI veku p.n.e. kada su tri filozofa "izabrala" po jedan element kao
"glavni sastojak" univerzuma iz kojeg su nastali svi ostali. Tales je
odredio vodu, Anaksimen vazduh, a Heraklit vatru za prvu materiju
kosmosa. Pitagorejci kasnije proširuju ovu priču drevnim učenjem o
suprotnostima, da bi tu ideju Zenon iz Eleje iskoristio i od dva para
suprotnosti (toplo-hladno i vlažno-suvo) stvorio sve ostalo. Aristotel
spaja oba ova učenja i ideju suprotnosti povezuje sa elementima, pri
čemu par toplo-suvo dodeljuje vatri, toplo-vlažno vazduhu, hladno-vlažno
vodi i hladno-suvo zemlji. Dakle, ideja o elementima, kvalitetima i
suprotnostima predstavlja osnovu starogrčke misli tzv. klasičnog perioda
antičke Grčke na kojoj je izgradjena i doktrinarna osnova astrologije.
Iako je nastala znatno ranije, kao što se može videti, astrologija je
doktrinarno uobličena tek u periodu antičke Grčke. Stoička filozofska
škola je, takodje, veoma značajna za nastanak drugog velikog učenja
relevantnog za astrologiju, a to je učenje o jedinstvu univerzuma.
Osnova ovog učenja leži u ideji jedinstva prirode i univerzuma. To
jedinstvo nije ni čisto materijalne, ni čisto duhovne prirode jer su
stoici verovali da su i duh i materija sačinjeni od iste tvari zbog čega
je sve podredjeno istom zakonu koji su oni nazivali "Sudbina". Ove ideje
se prilično razlikuju od Aristotelovih, iako su i stoici i Aristotel
prihvatali filozofiju elemenata i suprotnosti. Razlike se prevashodno
tiču Aristotelovog uverenja da postoje dve vrste fizike, jedna za
sublunarni, a druga za nadlunarni svet. Stoici su priznavali postojanje
samo jednog univerzalnog zakona koji povezuje sve postojeće i iz ovog
razloga je njihovo učenje o jedinstvu univerzuma postalo osnova za
objašnjenje prirode veze izmedju vidljivog neba i Zemlje koju mi danas
označavamo kao sinhronicitet. Suština ove sinhronicitetne veze leži u
istovremenosti promena i ciklusa koji se odvijaju na nebu, u vidu
planetarnih kretanja, i u čoveku, a koja isključuje uzročno-posledični
odnos izmedju neba i čoveka. Dakle, planete i nebeska sfera kreću se
uporedo sa unutrašnjim čovekovim razvojem, pa je, u tom smislu, netačna
tvrdnja da “zvezde utiču” na čoveka i njegovu sudbinu. Zvezde su samo
pokazatelji i same po sebi ne uzrokuju ništa. Zbog svega ovoga
astrološka veza neba i Zemlje ne može se okarakterisati kao
uzročno-posledična kao što se to danas veoma često čini, već kao
simbolična i mistična kako je i objašnjavana hiljadama godina.
Drugi značajan doprinos razvoju astrološke doktrine predstavlja učenje o
strukturi tradicionalnog kosmosa koje su u toku srednjeg veka afirmisali
Arapi, naročito oni iz perioda arapske prevlasti nad većim delom
Iberijskog poluostrva, koji su stvorili državu pod nazivom Kordobski
emirat (Kordobski kalifat), čiji je glavni grad, Kordoba, tokom IX i X
veka bio najznačajniji intelektualni centar Evrope. Ovo učenje polazi od
toga da je za astrologiju bitna vidljiva nebeska stvarnost (ona koja se
golim okom može uočiti sa Zemlje), pri čemu se Zemlja posmatra kao
nepomični centar oko kojeg se okreće nebo. Ovo, naravno, ne znači da
astrolozi ne priznaju realnost heliocentrizma, već jedino da je suština
astrološke astronomije simbolika vidljivog. Sistem sedam vidljivih
planeta savršeno objašnjava filozofiju astrologije u kojoj se kosmos
posmatra od spolja ka unutra, kroz seriju sfera, pa tako, redom,
polazimo od sfere fiksnih zvezda, preko sfere Saturna, zatim Jupitera,
Marsa, Sunca, Venere, Merkura, Meseca i na kraju Zemlje. Prema izloženom
"haldejskom" redu vidimo da se Sunce (simbol Boga) nalazi na centralnoj
poziciji gde mu je po logici stvari i mesto. Ovo svetlo vlada Lavom
(najtoplijim znakom), a njegov odraz, Mesec, susednim Rakom. Nasuprot
njih su "hladna" sazveždja Jarca i Vodolije i otud u njima Saturn,
simbol hladnoće, oskudice, starosti i smrti. Tako vidimo liniju
opozicije: Saturn (prva planeta) - Sunce (centar) i Saturn (prva
planeta) - Mesec (poslednja). Sa ovim su pokrivena četiri zodijačka
znaka. Dalje, šema predstavlja Merkura (koji prethodi Mesecu) u
Blizancima i Devici (znaku posle Lava), Veneru u Biku i Vagi, Marsa u
Ovnu i Škorpiji i Jupitera u Ribama i Strelcu. Ovde vidimo da sve
planete, osim Sunca i Meseca, imaju po dva znaka prema redosledu koji
zauzimaju. Ovo je šema tradicionalne astrologije čija je suština
vidljiva kosmička stvarnost u kojoj nema mesta za, sa Zemlje, nevidljive
objekte. Iznad sfere fiksnih zvezda nalaze se još tri nematerijalne i
nevidljive sfere metafizičkog značaja. To su sfera zodijaka koja
predstavlja sveukupnost arhetipskih potencijala stvaranja koji se
artikulišu i realizuju kroz materijalne i vidljive sfere zvezda
nekretnica i planeta i dve božanske sfere božijeg pijedestala i božijeg
prestola koje se nalaze na samom vrhu ove hijerarhije. Ispod sfere
Meseca nalazi se sublunarni svet kojem pripada čovek i koji je izgradjen
od četiri osnovna elementa i njihovih kombinacija. Geocentrični sistem,
na kojem se zasniva astrološki kosmički poredak, savršeno vizuelno
predstavlja nebeski poredak koji čoveka stavlja u njegov centar, zbog
čega se astrološki kosmos može smatrati homocentričnim. Iz ovog razloga
astrološki geocentrizam na najbolji način predstavlja simboliku
čovekovog mesta u univerzumu koju faktička bukvalnost heliocentrizma
narušava. Ovo je i jedan od razloga upornog odbijanja srednjevekovnog
hrišćanstva da prihvati faktičku činjenicu da se Zemlja i ostale planeta
okreću oko Sunca. Heliocentrizam je i jedan od neposrednih uzroka
udaljavanja astrologije od racionalnog sveta, uzrok koji se savršeno
uklapao u poimanje "novih naučnika" i koji je iskrivio naše razumevanje
o tome kako astrologija zaista funkcioniše.
 |
 |
Zapadna astrologija
Iako je astrologija postojala i razvijala se u gotovo svim velikim
kulturama, u ovom tekstu govorimo isključivo o tzv. zapadnoj
astrologiji. Zapadna astrologija je tokom svog četiri hiljade godina
dugog postojanja razvijana i primenjivana u različitim epohama ljudske
civilizacije i različitim kulturnim okvirima koji su te epohe obeležili.
Nastala u drevnoj Mesopotamiji, doktrinarno uobličena u staroj Grčkoj,
manje ili više tajno praktikovana je u Evropi čak i tokom "mračnog"
srednjeg veka. Zapadna astrologija je doživela preporod kako
zahvaljujući srednjevekovnim arapskim i persijskim misliocima koji su
sačuvali astrologiju u obliku koji je postojao u antičkoj Grčkoj i
vratili je na velika vrata u hrišćansku Evropu, tako i tokom epohe
renesanse koja je predstavljala sukob sa skolastičkom naukom i
teologijom i reafirmaciju antičkih vrednosti i ideala. U XVII veku,
vremenu velike popularnosti astrologije u Evropi, jedan od
najznačajnijih astrologa u istoriji astrologije, Vilijam Lili,
odlučujuće je uticao na razvoj i popularnost horarne astrologije. Nakon
Lilija popularnost i uticaj astrologije slabe, a ona se u svom
tradicionalnom obliku primenjuje do, otprilike, polovine XIX veka kada
su u astrologiji izvršene brojne intervencije koje su je znatno izmenile
o čemu će biti više reči u nastavku ovog teksta.
Tradicionalna
i moderna astrologija
Uverenje da je sve ono što se danas prikazuje kao astrologija oduvek
izgledalo tako jedna je od najvećih zabluda o astrologiji. Može zvučati
neverovatno ali ova zabluda nije prisutna samo kod onih koji se
interesuju za sopstveni horoskop, već i kod mnogih astrologa i onih koji
se kritički odnose prema astrologiji. Astrologija se kao jedan zaokružen
sistem saznanja i veština primenjivala od antičkih vremena do,
otprilike, polovine XIX veka kada su se u astrologiji dogodile veoma
značajne intervencije. Astrologiju koja se izučavala i praktikovala
tokom hiljada godina danas nazivamo tradicionalnom (ponekad i klasičnom
ili pravom) astrologijom. Pomenute intervencije su do te mere izmenile
do tada poznatu i praktikovanu astrologiju da je ona poprimila jedan
bitno drugačiji oblik koji se danas naziva moderna astrologija.
Rodonačelnik moderne astrologije je Alan Leo, osnivač astrološke lože
Teozofskog društva Velike Britanije 1914. godine. Teozofija, koja
predstavlja duhovnu osnovu moderne astrologije, je eklekticki miks
budizma, spiritizma i kabale. Utemeljitelj ovog pravca je ruska kneginja
Jelena Petrovna Blavacki, poznatija kao madam Blavacki, rođena 1848.
godine. Ona je bitno uticala na Lea i način na koji je razmišljao o
astrologiji. Leo je, prevashodno, bio motivisan da astrologiju učini
prihvatljivom za materijalističku nauku, te je sa tom namerom izvršio
drastične intervencije u astrologiji i do neprepoznatljivosti izmenio
postojeću astrologiju. Vremenom, teozofski pogled na astrologiju biva
prevaziđen, a primat preuzimaju neki drugi astrološki pravci. Najpre
ezoterična astrologija koju karakterišu odsustvo bilo kakvih
konvencionalnih astroloških pravila i ad hoc tumačenje astrološke mape,
prema trenutnoj inspiraciji samog astrologa koja, opet, umnogome zavisi
od tzv. "evolutivnog stadijuma" njegove duše. Nakon njih, modernom
astrologijom dominira tzv. psihološka astrologija. Sa tim je počeo
jungista Den Radhjar, a danas je najpoznatiji predstavnik psihološke
astrologije Liz Grin. Ovo su najvažniji pravci moderne astrologije, ali
nikako i jedini. Zajedničko svima njima je isti duhovni dom iz kojeg su
potekli, a to je teozofija koja predstavlja preteču savremenog "Pokreta
novog doba (New Age Movement)". Ubrzani razvoj sredstava javnog
informisanja tokom XX veka, doveo je ne samo do novog porasta
popularnosti astrologije, nego i do toga da moderna astrologija postane
praktično jedina poznata najširoj javnosti, odnosno sinonim za
astrologiju. Koristeći ovu novu popularnost, posebno popularnost
psihološke astrologije, pod okriljem moderne astrologije razvili su se
najrazličitiji vidovi bavljenja astrologijom – od različitih
novokomponovanih formi astrologije kao što su one u kojima se kombinuju
moderna astrologija i numerologija, moderna astrologija i tarot ili
zapadna i istočne astrologije do dnevnih, nedeljnih i mesečnih
horoskopa, "kompatibilnosti" zodijačkih znakova, raznih "vrućih"
astroloških linija i sličnih vidova jeftine zabave i banalne
komercijalizacije koje sa astrologijom gotovo da nemaju nikakve veze.
Gotovo je nemoguće napraviti sveobuhvatan pregled svih pojavnih oblika u
kojima se danas moderna astrologija prikazuje javnosti.
Ono što tradicionalnu astrologiju bitno razlikuje od moderne astrologije
može se u najkraćem izneti u sledećem:
1. Postojanje jasnog kosmološkog poretka i doslednost u njegovom
tumačenju. Moderna astrologija o ovom poretku ne vodi računa zbog čega
su tzv. transsaturni (Uran, Neptun, Pluton i asteroidi) bez osnova našli
svoje mesto u njoj.
2. Striktno razdvajanje zodijačkih kuća (znakova) po pitanju aspekata
koje postoji u tradicionalnoj astrologiji, dok u modernoj astrologiji
nije neophodno te prirodni kvaliteti planeta koji se u delu moderne
astrologije poistovećuju sa zodijačkim znacima.
3. Upotreba specifičnih astroloških elemenata koje moderna astrologija
ne poznaje ili ne primenjuje dosledno i celovito. Medju najvažnijima su:
zodijačka i mundana dostojanstva i debilitacije, planetarne recepcije,
primogeniture, detaljna, na mitologiji zasnovana tumačenja zvezda
nekretnica i dr. Pored navedenih elemenata, tu su i neke zaboravljene
metode prediktivnih ciklusa poput firdarija, ingresija, profekcija itd.
4. Najvažnija razlika između tradicionalne i moderne astrologije je u
predmetu ove discipline i razumevanju prirode astrološke veze izmedju
neba i Zemlje. Tradicionalna astrologija ima tačno definisan predmet dok
moderna o ovome ne vodi računa jer se predmet moderne astrologije menja
i proširuje sa gotovo svakim novootkrivenim objektom u bližem kosmosu. O
prirodi astrološke veze astrolozi koji se bave modernom astrologijom,
takodje, ne vode računa pa tako, ukoliko uopšte govore o ovoj temi, ovu
vezu, kao što smo videli u tekstu, objašnjavaju kao uzročno-posledičnu,
najčešće je opisujući kao silu koja nauci još uvek nije poznata i koja
tek treba da bude otkrivena. Osnovno obeležje moderne astrologije je
pored odsustva doktrinarne utemeljenosti i odsustva definisanog predmeta
i nestabilna metodološka osnova koja se stalno menja i proširuje. Ovo je
i osnovni razlog neprihvatanja i nerazumevanja astrologije od strane
crkve i moderne nauke.
Zloupotreba tradicionalne astrologije
Navedene razlike između tradicionalne i moderne astrologije su do pre
nekoliko godina bile jasne i očigledne. Ogroman napor koji je od strane
malog broja astrologa uložen u cilju reafirmacije pravih astroloških
vrednosti doveo je do ubrzanog rasta interesovanja za tradicionalnu
astrologiju. Veliki doprinos oživljavanju prave astrologije nisu dali
samo retki astrolozi koji su se posvetili tradicionalnoj astrologiji,
već i poznavaoci lingvistike, filozofije, istorije itd. Interesovanje za
astrologiju u njenom izvornom obliku je dovelo ne samo do toga da se
mnogi astrolozi u potpunosti posvete izučavanju i praktikovanju
tradicionalne astrologije, nego i do još jedne pojave koja, na žalost,
nije nimalo pozitivna. Mnogi astrolozi koji praktikuju modernu
astrologiju, svesni autoriteta i značaja koji tradicionalna astrologija
ima, u nameri da privuku što više publike, počinju da zloupotrebljavaju
tradicionalnu astrologiju na različite načine. Ponekad je samo u pitanju
korišćenje određenih epiteta koji, navodno, opisuju astrologiju kojom se
bave kao što su: "tradicionalna", "klasična", "helenistička",
"srednjovekovna", "renesansna" ili "horarna", iako je sasvim očigledno
da, zapravo, praktikuju modernu astrologiju. U drugim slučajevima
zloupotreba tradicionalne astrologije je još opasnija. Pojedini
astrolozi uzimaju iz tradicionalne astrologije samo ono što žele,
odnosno ono što im odgovara i prave neku vrstu astroloških kompilacija
raznih elemenata i metoda moderne i tradicionalne astrologije, često
ističući da je tako nešto ne samo moguće već i poželjno. Posebnu vrstu
iskorišćavanja tradicionalne astrologije predstavlja praktikovanje
tradicionalne (najčešće horarne) astrologije primenjivanjem nedovoljno
jasnih ili izmišljenih pravila. Takvi astrolozi daju samo konačne
odgovore na horarna pitanja bez objašnjenja kako su do njih došli, a na
pitanja u vezi sa pravilima koja primenjuju ne navode izvore
(autoritete) u kojima su takva pravila sadržana uz uobičajene komentare
da su pravila koja koriste naučili od svog učitelja ili da su to pravila
koja sigurno daju rezultate za razliku od onih koja se mogu naći u
knjigama itd. Primera radi, sve je češća pojava da razni "poznavaoci"
horarne astrologije kao relevantno vreme koriste vreme kada je horarno
pitanje postavljeno, a ne vreme kada je astrolog saznao za pitanje na
šta, bez ikakve dileme, upućuju svi relevantni izvori horarne
astrologije.
Grane astrologije
Grane astrologije i njihova hijerarhija prema autoritetima tradicionalne
astrologije izgledaju ovako:
- Horarna astrologija
- Elekciona astrologija
- Natalna astrologija
- Kraljevi i potentati
- Dinastije i vladarske porodice
- Mundana astrologija
Ova šema je vrlo stara i danas, sasvim sigurno, nema značaj koji je
imala nekada u istoriji. Monarhija više nije preovladavajući oblik
vladavine pa astrološke karte monarha nisu relevantne za mundana pitanja
koja se odnose na jednu naciju u meri u kojoj su nekada bile. Takodje,
iako mnogi astrolozi elekcionu astrologiju smatraju posebnom granom
astrologije, treba napomenuti da postoje i oni (u koje se ubraja i autor
ovog teksta) koji smatraju da je elekciona astrologija pre skup metoda
koje se primenjuju u granama natalne i mundane astrologije, negoli
samostalna grana astrologije. Ipak, važno je istaći da je pitanje da li
je elekciona astrologija posebna grana astrologije ili samo skup metoda
koje se primenjuju u drugim granama isključivo teorijskog karaktera i
nikako ne utiče na pravila i praktičnu primenu elekcione astrologije. U
skladu sa navedenim, savremena podela astroloskih grana bi mogla da
izgleda ovako:
- Horarna astrologija (u nju spadaju i dekumbiturne karte)
- Natalna astrologija (sa sinastrijom i astromedicinom)
- Mundana astrologija koja se još može podeliti na astrologiju pravnih
akata i faktičkih dogadjaja od opšteg značaja, astrologiju prirodnih
katastrofa, astrometeorologiju i hortikulturnu astrologiju.
Horarna astrologija predstavlja tumačenje horoskopa koji se
odnose na jedno ili više određenih, konkretnih pitanja, a na osnovu
horarnih karata koje se prave za vreme i mesto u kojem astrolog upozna i
razume sadržinu pitanja. Dekumbiturne karte su vrsta horarnih horoskopa
koji se prave za trenutak i mesto u kojem astrolog primi mokraću obolele
osobe ili za trenutak i mesto u kome bolesna osoba “pada u krevet”.
Natalna astrologija je astrološka grana koja za predmet ima
tumačenje karata napravljenih za trenutak i mesto nečijeg rođenja i kao
takva predstavlja astrološki opis opštih karakteristika ličnosti i
kvaliteta pojedinih segmenata života. Sinastrija kao deo natalne
astrologije predstavlja astrološko sredstvo procenjivanja kvaliteta
odnosa između dvoje ili više ljudi, a na osnovu poređenja njihovih
natalnih horoskopa. Astromedicina je, takođe, deo natalne astrologije i
služi za analizu fizičke vitalnosti pojedinca, njegovih hroničnih i
akutnih bolesti i povreda na osnovu procene relevantnih segmenata
natalne karte.
Elekciona astrologija je grana astrologije koja se bavi
odredjivanjem najpovoljnijeg trenutka za započinjanje nekog poduhvata.
Kao što je već izneto u tekstu, postoji i mišljenje da elekciona
astrologija nije posebna grana astrologije, već skup astroloških metoda
koje se primenjuju u natalnoj i mundanoj astrologiji, a u cilju
određivanja najpovoljnijeg trenutka za započinjanje nekog poduhvata.
Mundana astrologija se bavi tumačenjem svega što se ne odnosi na
čoveka pojedinca. Astrologija pravnih akata i faktičkih događaja od
opšteg značaja za predmet ima analizu astroloških karata napravljenih za
vreme i mesto donošenja ustava, zakona i ostalih opštih pravnih akata
(onih koji se odnose i tiču svih građana u društvu). Najpodesnije je
sredstvo za analizu određenih perioda pojedinih država, organizacija i
institucija. Astrologija prirodnih katastrofa za predmet ima predviđanje
i analizu zemljotresa, poplava, požara, epidemija i drugih katastrofa za
određeni region ili državu. Astrometeorologija bavi se predviđanjem
vremenskih (meteoroloških) uslova za neki region ili državu.
Hortikulturna astrologija za predmet ima analizu perioda najvažnijih
poljoprivrednih radova u jednom određenom području.
Autor teksta: Nataša Karalić Koprivica
Ovo je izmenjena i proširena verzija teksta koji je pod naslovom "Astrologija i moderno doba" objavljen u astrološkom časopisu "Astrologos" broj 41 iz 2005. godine, a potom i na starom sajtu astrologa Nataše Karalić Koprivice.
Tekst može biti, u celini ili u delovima, preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka do početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje ili objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
Ukoliko koristite Facebook, Twitter, MySpace, Digg ili neki drugi od mnogobrojnih Social Networking sajtova, možete podeliti sadržaj ove stranice sa svojim prijateljima.